Godine 1952. mladi švedski lekar Per-Ingvar Brånemark nije se bavio zubima. Proučavao je kako se kost oporavlja i kako u njoj cirkuliše krv, a za to mu je služila mala optička komora koju je hirurški ugrađivao u nogu kunića. Komora je bila izrađena od titanijuma, ne zato što je titanijum bio poseban, nego zato što je bio dostupan.
Kada je eksperiment završen, komoru je trebalo izvaditi i upotrebiti ponovo, jer je bila skupa. Nije mogla da se pomeri. Kost nije samo zarasla oko metala: srasla je s njim, bez upale i bez ožiljnog tkiva između. Većina istraživača zabeležila bi to kao smetnju u radu. Brånemark je shvatio da gleda pojavu koju niko nije opisao i dao joj ime koje se i danas koristi: oseointegracija.
Prvi pacijent nosio ih je četrdeset jednu godinu
Trinaest godina kasnije, 1965, Gösta Larsson je u Geteborgu postao prvi čovek sa titanijumskim zubnim implantatima. Rođen je sa teškim deformitetom vilice, bez zuba u donjoj vilici, i javio se dobrovoljno. Četiri implantata koje je tada dobio nosio je do kraja života, četrdeset jednu godinu.
Uprkos tome, medicinska javnost je godinama odbijala da poveruje. Brånemark je docekao podsmeh na stručnim skupovima i optužbe da rezultate ulepšava. Prekretnica je stigla tek 1982. na konferenciji u Torontu, kada su prikazani petnaestogodišnji rezultati praćenja pacijenata. Od tada se metod širio svetom, a procenjuje se da danas implantate nosi više desetina miliona ljudi.
Zašto baš titanijum
Titanijum u dodiru sa vazduhom trenutno stvara tanak sloj oksida, i upravo taj sloj kost prihvata kao da nije strano telo. Ćelije koje grade kost, osteoblasti, prianjaju uz njega i zidaju novu kost direktno na površinu metala. Zato savremeni implantati imaju hrapavu, obrađenu površinu: više dodirne površine znači čvršće sidrenje.
Brånemark je umro 2014. godine. Ostala je zabeležena njegova rečenica da niko ne bi trebalo da umre sa zubima u čaši vode. Od laboratorijske nezgode do standardne terapije, oseointegracija je jedan od retkih primera da je slučajno otkriće promenilo celu jednu granu medicine.
